Nije svejedno kada se budite! Evo zašto...

Novo istraživanje iz Finske fokusirano je na rano ustajanje. Ono utiče na dnevne obroke, naročito na doručak kao prvi dnevni obrok. Rezultati su pokazali da duži boravak u večernjim satima, kao i kasniji odlazak u krevet – dovode do većeg rizika za gojaznost.

Prema istraživanju, kasniji odlazak u krevet odlaže vreme uzimanja hrane, kao i količinu i raznovrsnost unesene hrane. Takav obrazac ishrane nejčešće dovodi do većeg unosa šećera i masti u organizam. Razlog za to su hormoni koji utiču na apeti i metabolizam, kako danju tako i noću. Količina sna može uticati na proizvodnju ovih hormona, čime se pravi razlika u apetitu, izboru hrane i količini unesene hrane u toku dana, ali i noći.
Međutim, zapaženo je da su promena ishrane, kao i promena vremena odlaska na spavanje, teško prihvatljive za mnoge ljude. Primećeno je da osobe sa kasnijim odlaskom u krevet imaju više problema sa spavanjem, manje redovnih fizičkih aktivnosti, a skloniji su i pušenju.

Istraživanje je rađeno na primerima 1900 osoba starosti između 25 i 74 godina koje su ranije učestvovale u istraživanjima bolesti srca 2007. godine. Za potrebe istraživanja, učesnici su vodili dnevnike 48-časovne ishrane o vremenima obroka i količini obroka, kako u toku radne nedelje tako i vikendom. Učesnici su takođe vodili i dnevnike o vremenu ukupnog spavanja, kao i o vremenu odlaska u krevet i buđenja.

Ocenjena je fizička aktivnost ispitanika u toku radnih dana, ali i tokom vikenda. Rezultati su pokazali da 49% učesnika ustaje rano, 12% su kvalifikovani kao noćne ptice, a 39% ih je bilo negde između. Ukupna potrošnja kalorija za grupe od 49% a 39% bila je je približno ista. Grupa koja je noću „bila aktivna“ – 12% (takozvane noćne ptice) – imala je od 4% do 10% manju potrošnju kalorija dnevno, a u jutarnjim i prepodnevnim satima imala je manje snage i energije.

Zanimljivo je da su vikendom sve tri grupe imale sličan obrazac i za unos hrane i za potrošnju kalorija. Iako istraživanje nije utvrđivalo konkretnu uzročno-posledičnu vezu, rezultati pokazuju uticaj redovnog sna i ranog ustajanja na zdravlje.
Na kraju istraživanje savetuje se svima koji imaju loš i neredovan san kao i lošu i neredovnu ishranu – da pokušaju da naprave bolji raspored u svom životu i tako smanje nepotreban rizik za gojaznost i sve ostale zdravstvene rizike koje gojaznost i višak kilograma sobom nose.

Izvor: krstarica.com